VST virtualni instrumenti

VST instrument je softverski muzički instrument koji pokrećeš u podržanom programu za snimanje ili drugom host okruženju. Može da oponaša klavir, bubnjeve, gudače ili gitaru ili da stvara sintetičke zvuke bez akustičkog uzora. Pri izboru ne odlučuje samo boja zvuka, već i format dodatka, operativni sistem, licenciranje i zahtevi za računar. Prvo odbaci nekompatibilne proizvode. Tek posle toga ima smisla slušati biblioteke i upoređivati preset-e ili mogućnosti uređivanja.

Koji instrument nedostaje u tvojoj muzici?

Sintisajzer ima smisla kada želiš da stvaraš zvuk oscilatorima, filterima, modulacijom ili da radiš sa gotovim presetima. Semplovani klavir, orkestar ili bubnjevi zasnivaju se na snimljenim uzorcima i često traže više skladišta i radne memorije. Modelovani instrument može imati manju biblioteku, ali veće računske zahteve i nudi drugačiji stepen zahvata u zvuk. Za živa klavijaturna izvođenja mogu biti presudni odziv i upravljanje, a kod filmskog aranžmana opseg artikulacija. U izbor uvek ulazi i snaga računara.

Format dodatka i host moraju da sarađuju

VST je naziv interfejsa, a ne garancija da konkretan proizvod radi u svakom programu. Proveri tačnu verziju formata i arhitekturu koje podržava tvoj host, na primer VST3; na nekim sistemima može biti dostupan i AU ili AAX. Samostalna aplikacija može da se pokrene bez programa za snimanje, ali ne mora da zameni dodatak u projektu. Spisak podržanih sistema i hostova čitaj uz konkretnu licencu, a ne samo uz porodicu proizvoda.

Neki proizvodi su samostalni instrumenti, drugi su zvučne biblioteke za poseban plejer. Biblioteka može da zahteva njegovu punu verziju, odnosno radi u besplatnoj ediciji samo ako je za nju licencirana. Pre kupovine proveri potrebnu verziju hosta, način registracije i smeštaj biblioteke. Tako izbegavaš situaciju da su zvuci instalirani, a tvoj plejer ih ne može punovredno da učita.

Procesor, memorija i disk u stvarnom projektu

Velika semplovana biblioteka traži mesto na disku i pri učitavanju koristi radnu memoriju. Složeni sintisajzeri i modelovani instrumenti mogu više da opterećuju procesor, naročito kod mnogo glasova ili kvalitetnijeg režima. Uporedi zahteve proizvođača sa svojim računarom i ostavi rezervu i za program za snimanje, efekte i ostale staze. Brzo skladište skraćuje učitavanje, ali tačan doprinos zavisi od instrumenta i načina rada.

• Proveri slobodno mesto za instalater, biblioteku i privremene fajlove.
• Utvrdi da li se zvučni sadržaj može čuvati na drugom disku od samog dodatka.
• Kod laptopa uzmi u obzir bučnost hlađenja i performanse pri dužem opterećenju.
• Ako praviš velike projekte, proveri mogućnosti isključivanja, zamrzavanja ili renderovanja instrumentalnih staza u programu.
• Pre koncerta isprobaj istu postavku, drajver i zvučnu karticu van kućnog povezivanja.

Sviranje preko MIDI kontrolera

VST instrument možeš da upisuješ mišem, svirati sa MIDI klavijature ili upravljati padovima i drugim kontrolnim elementima. Klavirske deonice koriste dinamiku udarca i pedalu, bubnjevi raspored padova. Orkestarske biblioteke često prebacuju artikulacije namenskim tonovima, kontrolerima ili automatizacijom. Pre izbora pogledaj da li se mapiranje može prilagoditi tvojoj klavijaturi i da li imaš dovoljno tastera i za sviranje i za upravljanje.

Kašnjenje pri sviranju

Odziv ne zavisi samo od instrumenta. Značaj imaju veličina zvučnog bafera, drajver interfejsa, opterećenje projekta i snaga računara. Pri snimanju izaberi podešavanje koje omogućava udobno sviranje bez ispada; pri miksovanju možeš dati prednost stabilnosti većeg projekta. Ako ti je potrebno odgovarajuće povezivanje instrumenta i slušanja, pogledaj USB zvučne kartice.

Preset-i ubrzavaju start, izmene stvaraju sopstveni rezultat

Hiljade preset-a ne pomažu ako među njima pri radu ne možeš brzo da nađeš upotrebljiv zvuk. Važnija su pretraga prema tipu zvuka, omiljene stavke i mogućnost čuvanja sopstvenog podešavanja. Kod sintisajzera pokušaj da proceniš razumljivost modulacije, filtera i anvelopa. Kod semplovanog instrumenta slušaj prelaze između dinamike i proveri kako se upravlja artikulacijama; realističan rezultat često zahteva rad sa dužinom tonova, jačinom i frazisanjem.

Licenca, aktivacija i rezervna kopija

Digitalni proizvod može da koristi nalog proizvođača, licencni ključ ili poseban menadžer aktivacija. Proveri broj dozvoljenih uređaja, mogućnost prenosa aktivacije i uslove korišćenja na novom računaru. Ako želiš da koristiš instrument na sceni bez interneta, utvrdi da li posle aktivacije radi van mreže. Instalacione fajlove, licencne podatke i sopstvene preset-e čuvaj odvojeno od projekata.

Ažuriranje može da donese podršku za novi sistem, ali može da promeni kompatibilnost sa starim projektom. Pre velikog ažuriranja operativnog sistema proveri podršku hosta, dodataka i drajvera zvučne kartice. Nedovršen projekat prvo arhiviraj, a važne staze možeš da renderuješ u zvuk. Tako muzika ostaje upotrebljiva i kada se starija verzija instrumenta kasnije ne učita.

Kako sastaviti prvu zbirku instrumenata

1. Zapiši dve ili tri vrste zvuka koje ti u aktuelnim pesmama zaista trebaju.
2. Proveri šta već sadrži tvoj program za snimanje.
3. Izaberi jedan instrument za svaku nedostajuću ulogu umesto više sličnih paketa.
4. Proveri kompatibilnost, mesto na disku, način aktivacije i upravljanje.
5. Napravi manju zbirku omiljenih preset-a i nauči da ih prilagodiš.
6. Novi instrument dodaj tek kada možeš da imenuješ prazninu koju treba da popuni.

Pregled dodataka i produkcijskih alata naći ćeš u kategoriji studijski softver. U projektu čuvaj naziv korišćene verzije, a pri saradnji proveri da li druga osoba ima isti instrument; inače pošalji renderovanu zvučnu stazu ili MIDI zajedno sa dogovorenim zvučnim prikazom. MIDI ti ostavlja mogućnost daljih izmena, a zvučni prikaz saradniku pokazuje kako je deonica trebalo da zvuči.